Majka mi piše
Majka mi piše vrati se sine
jesen je sada u našem kraju
miriše dunja i šipak zrije
samo tebe nema u mom zagrljaju.
Ništa nije isto u našem selu
još bunar stari presušio nije
vjetar je trešnji polomio grane
u slomljenoj grani čežnju krije.
Krije i tugu za danima prošlim
kad selom se orila vriska dice
sada je pusto-magla ga krije
ne pjevaju isto čak ni ptice.
Divlja loza odrnu plete
na čatrnji kanta zahrđala stara
klimava i stara kućna vrata
još samo moja ruka otvara.
Oca ti sine nema više
jedne je noći zaspao čvrsto
u trošnoj kući za stolom starim
prazno je sine tvoje misto.
Baka često za tebe moli
kroz suze šapuće tvoje ime
dok čeka tebe da se vratiš
prolaze mnoga ljeta i zime.
Doći ću majko iz tuđine
neće proći još mnogo dana
kad zagrlim tebe u kući trošnoj
zacijelit će tada na srcu ti rana.
Nikada više otići neću
iz svoga sela-iz rodnog kraja
tamo će miris vriska i smilja
pjevat mi najljepše pjesme zavičaja!!!
Ljiljana Tolj