Nina Žuljić: Nije to više za nas….

Vrijeme je svinjokolja. Djed hoće da sve bude kao kad je on bio mlad i kako su to radili njegovi roditelji. Svako jutro ustaje sve ranije i budi baku. Baka je, kao i on, uzbuđena. Ona je sve pripremila još dva tjedna prije. Sve je spremno što se nje tiče. Sad valja naći tko će odraditi glavni dio posla, oboriti svinje I pripremiti sve za preradu. Djed će, kao i svake godine, pozvati susjede i prijatelje. On i baka su sami i dvoje svinja ne mogu sami obraditi.

• Joj, moj Ilija, idi pitaj Lovru, to je za nas previše posla, požurujue baka.
• Ma mog’o bi’ ja da nisam kičmu operir’o. Idem do Lovre, a pitat ću I Marka.

Baka je svako malo izvirivala, iščekujući djeda pa da konačno zna kad će svinjokolja. Djed je šutke otvorio vrata I sjeo za stol. Baka je nestrpljivo upitala:

• I, jesi naš’o koga?
• Lovro eno leži bolestan, a Marko se još nije oporavio od operacije koljena.

Baka je opet, da djed ne čuje, zvala sina može li ikako doći da pomogne. Kako će doći kad je na baušteli u Njemačkoj? Nema slobodnih dana.

• Ružo moja, idem ja nazvat’ one iz Babine Grede, onu ekipu što obavlja to za novce. Nema mi druge.

Jedva ih je dobio na telefon, a kad ih je dobio, samo je odgurnuo slušalicu. Ljudi su zauzeti i nikako ne mogu, ni radnim danom, ni vikendom. Djedu nije preostalo ništa drugo nego da potraži pomoć preko granice. Javila se ekipa preko iz Posavine pa je djed ipak odradio svinjokolju. Shvatio je da više nije mlad i da ne može sve biti kao što je nekad bilo. Kad god dođem k njemu, priča kako je zadovoljan jer je sve dobro obavljeno. Priznaje da ga je u jednom trenu uhvatio neki nemir da uopće neće moći imati svinjokolju. Kad se okupimo, nareže malo kobasice i ponovo ispriča svoju priču o svinjokolji.

• Reko sam ja mojoj Ruži da ovo nije više za nas.
• To ti samo tako kažeš, a već pričaš kako ćeš i ovog proljeća hraniti nove, prigovara mu baka.

Nina Žuljić 6.r.