Dražen Zetić
Rasulo se inje,
dugim noćima.
Razlomljeni kipovi Gospa, nagi korpusi Krista bez ruku.
Pali su s nekog oronula zida,
dotrajale vitrine,
kabasasta smeđa kredenca.
Jutra u boli,
kao rani pjev pijetlova,
zaleđeni plugovi u izbrazdanim rukama,
taru posavske duše
trideset godina.
Raseljeni ljudi.
U blagim sjenama lipa, agacija.
Progonjeni.
Starci samuju
k’o pastiri na ispašama,
s frulom u ruci,
tablicom množenja na ranjenim koljenima.
Dražen Zetić
Biram DOBROMoja je misao gore, u samom podnožju neba. Tri dana i tri noći odande dopire urlik. To ne prskaju planine, ne raspadaju se oblaci. To plače najveći Vuk koji je ikada viđen u ovim krajevima. Nikada ne napada stada, tamani samo pse. Valjda je to njegov način vajanja ovog sveta. I rekli su mi, bezeci, da je sad sulud i opasan. Nespretno su ga ranili. Pucali iz potaje a nisu ga…
Biram DOBROOdmor duše Čežnja Bože, večeras ti nemam što reći. Tišina bi bila najbolja, jer mi ništa nije ostalo danas u duši. Ispraznio sam se. Sve su mi iscrpili i snagu, iako sam mislio da mogu izdržati puno više, i dobrotu, koje je bilo do beskraja, i radost, koju sam pohranio u svakom džepu da je bude obilno za svakoga, i strpljivost, za koju sam danima molio, i mir, jer mi se…
