poezija

Baka i ja smo prijateljice bile, radile sve zajedno i od sunca se krile. Igrale smo se zajedno, pravile smo ručak, a uvijek smo brale cvijeća stručak. Jednog dana nešto loše se zbilo, baka se razboljela pa sam joj sjela u krilo.…

„Za njih, naime, zemlja nije tek ekonomsko dobro, nego dar od Boga i njihovih predaka, čije kosti leže u njoj, sveti prostor s kojim moraju biti u interakciji ako žele zadržati svoj identitet i svoje vrijednosti.“ (Laudato si)…

Sanjam  ruke tvog oca… slikara duge jeseni u samostanu Sanjam kako mi miluješ lice umiruješ aritmiju srca Sanjam… kako si nekada znala prozepsti u trošnom sestrinom kaputu i nije te bilo sram... Nepopunjene rubrike u indeksu…

Sjaj sunca u tvojim očima. Nebo se u daljini gubi, i postaje more. Što je iza? Idu li ljudi preko? To jutro, prenesoh je preko lokve vode. Po zagrljaju je znala. Po njima se ljudi raspoznaju...

Foto: pixabay "I u svojoj nemoći i beznadnosti ja vjerujem još jedino u bratstvo suza, u to gorko more, koje puni i širi i koje će napokon spojiti rastavljene suhe obale i - preliti se, ogromno i svesilno. A okupana morem…

SAPFO JEDNI VELE: NA CRNOJ ZEMLJI... ---- Ja ipak mislim, da je najljepše ono Što ljubimo sa slutnjom u duši. ---- FRAGMENTI JABUKA SLATKA, RUMENA... Jabuka slatka, rumena stoji na…

Dašli su taški cojti de brot broto rod nemu. Süobu su denasli sago sume nijč dabrego. Skrili su sa kó diši i sa ko juči veselji. Ednaslji soübu rodest i sa ko ja ljipe Zokej sta dašli kum po bum z vumi? Taške ja hejditi , a pe sabe…

«Izgubljeni su prijatelji moji: došao je trenutak da potražim svoje izgubljene!»   Friedrich NIETZCHE, Tako je govorio Zaratustra Grjehota je zaboraviti svoje prijatelje. Mada ih čovjek gubi lakše od odjeka zvona u svojim ušima. Tako je…

Vidiš onoga mladića tamo. Jede na travi. Sjedi. Spava. Ne izjeda ga ništa. Nije nazebao. K’ o oni tamo tamburaši, kad na njih počne ludi dirigent vikati. Ljepše je mladiću na travi. Spokojniji je. Puno je mirniji svod iznad njegove glave.…